Таман посла
Књигу за свијетла
Чим је очуо пијетла
У свијетлој књизи свјетлом написа
„Свијетло дођи да ми косиш жито“
Свјетло одговори истом књигом са друге стране
На вјетар је метну и у њој написа
„Таман посла да свјетло укоси жито,
То нит сам видио ни чит’о
Нит ме ко до сад пит’о
Нисам ни поманит’о!
Шаљем ти књигу по вјетру,
а вјетар ће кадар бити жито укосити
И оставити укосо да стоји,
За то се не боји
Урадиће то да ваља
Ако ишта умије то је жито да ваља,
а киша умије лијепо да га умије!“