Сине!
Рече старац,
Бити нешто изван мизерног, егоистичног постојања самог себе, Биједне и свакодневне, напукле карике у ланцу исхране.
Постати чувјек, достојан тог имена, можеш само ако дозволиш себи да се окујеш љубављу да би раскинуо ланце сујете и пригрлио слободу.
Затим склопи очи…
Опет сам искривио брдо
и исправио Дрину.
Поново се хватам у коштац са коштицом
и опросторавам опроштај.
Сад као и прије дворим у двору
и орем ораницу, подворницу
На дверима вјечности.
Лудо лудујем
и још луђе паметујем,
не би’ли испао мудар.
Био мудар или потпуна аветиња,
кад испаднеш испао си
и ријетке су прилике да се вратиш
руци из које си испао.
А Дрина ко Дрина
данас је исправиш,
опеглаш и изравнаш.
а она већ сутра кривља него што
је икада била.
Ех млинице,
старе воденице,
једино што има икакву корист
од бескрајног кривила Дрине.
