Прије пар дана бацих коментар за који сам мислио да ће бити користан једном нашем Херцеговцу који на страници „Тражим-нудим превоз“ тражи превоз из Мостара за Бања Луку до драге, те помишља о ауто-стопу као солуцији.
Послије тога коментара људи почеше да ми шаљу поруке и питају о стопирању (у томе сам макар искусан) па ево ја као искусан стопер, са много километара у руксаку подијелио бих знања и вјештине са неискуснима или почетницима.
План пута: Кад одлучиш негдје да кренеш мораш детаљно проучипти мапу могућих путева до тог мјеста, одабереш руту и даље ти мапа и није пријеко потребна, можеш да напишеш само имена градова њиховим редом и путујеш по списку, добро је проучити руте и изабрати најфреквентнију.
Шта понијети са собом?
Ако идеш на близу (до рецимо 150км) треба ти само флаша воде.
На даља путовања, вишедневна или дневна са више километраже се не креће без новца, мораш имати новац за храну, преноћиште и карту до задње дестинације или повратак кући. То је онај познати фонд „за не дај Боже“ Ја сам на даље дестинације углавном носио шатор, врећу за спавање и нешто хране, пут може да те доведе до ненасељеног мјеста, гдје нема коначишта као ни мјеста за купити храну.
Храна коју носиш мора бити јако калорична да би могао са што мање тежине у руксаку преживјети што дуже рецимо сланина (коме вјера и идеологија дозвољава) или неки кексови са доста шећера.
Резервни мобилни или резервна пуна батерија.
У свако доба године по било каквом времену непромочива јакна и удобне, али ипак непромочиве ципеле. Одјећа за дан дуже него што планираш путовање.
Избор мјеста за стопирање.
Код мјеста за стопирање увијек бираш проширење послије раскрснице или широки друм гдје возач може из далека да те уочи и да се безбиједно искључи из саобраћаја, то мјесто је на излазу из града. Кад ти возило приђе на 5 метара џабе дижеш прст, треба да је у зраку чим угледаш ауто да се приближава да би и возач имао времена да реагује.
Став је битан, мораш изгледати као да ти је јако потребно да те неко повезе, ако изгледаш незаинтересовано ништа од посла, значи став је.„ако ме не повезеш појма немаш шта пропушташ“:)
Ни након 10 дана путовања не смијеш изгледати уморно и неуредно, поготово не прљаво. Такве нико не жели у колима.
Кућни љубимци не иду с тобом на ауто стоп!
Картон са исписаном дестинацијом је по мени промашај, ко год и докле год да те повезе не одбијаш, већа је шанса да ћеш негдје стићи са три промијењена превоза него у комаду, ако каже да иде 5км одатле ти идеш с њим.
„Хвала“ се не говори чим сједеш у кола него кад из њих излазиш.
Фора са Тахо листићем:
Дијаграмски Тахо листић који се користи у камионима и ауобусима можеш набавити од возача истих, сваки профи возач ће стати кад ти у руци види ту ствар,јер мисли да си један од њих, но исто тако ће сваки да ти постави питање гдје возиш, за кога, бла, бла, још ако те упита за разлику између „фулер“ и „ЗФ“ мјењача, запетљаћеш се, дакле најбоље је да му признаш да ниси колега него стопираш на ту фору.
Безбиједност: Добро би било да на себи немаш вјерска, почитичка или обиљежја спортског клуба, има разних људи.
Приликом заустављања возила памтиш таблице, куцаш их у СМС sа објашњењем мјеста гдје те је покупио и држиш тај СМС отворен док не напустиш возило,у случају нужде шаљеш тај смс на број себи познате особе oкоја зна шта да с њим уради. Перорез и упаљач ти могу затребати, понеси, као и батеријску лампу. Понашај се фино и комуникативно, мораш бити амбасадор стопера, просто да возач пожели да повезе и слиједећег.
Никад не причаш о политици, временске прилике су увијек солидна тема. Ако ти упути питање о количини новца који носиш силази у слиједећем насељеном мјесту.
Ако тога дана настављаш путовање никад не улазиш у град, мораш остати на транзиту, из града се превоз не може ухватити.
Путујући на овај начин можеш упознати јако занимљиве људе, чак стећи пријатеље, малобројни су они који ће ти правити пролеме, но има их. Добро је (поготово за цуре стоперке) да обрате пажњу на облачење, да не би возач помислио да цура „ради“ поред друма, и треба да има неку заштиту, као бибер спреј или такво нешто.
Имам осјећај да сам заборавио нешто битно, но причаћемо опет.
Хвала што ме читате 🙂
