Под лозовом ладовином је каменом поплочана авлија, једном страном се завршава каменом кућом са дрвеним вратима и око њих симетрично постављена два прозора, све троје офарбано у загасито плаву боју. Око врата и прозора камени диреци остављени старији од остатка зида, као некакав рам за скупоцјену слику. У њима на прозорима коване демире, а споља тешке храстове канате које кад се затворе не пуштају ни зрачак сунца у кућу.
На сред авлије храстов испуцали сто са гвозденим ногама, на њему меза, боца ракије, лугара и три каве. Око њега Гоја и његова два најдража госта, калуђер Илија и мула Хасан.
С друге стране, насупрот куће капија са два гвоздена коња који један другог дотичу њушкама кад је капија затворена. У ћошку, лијево од капије, гледајући од стола, стара пумпа за воду, неђе под њом је зар бунар. Пред њом округло корито од туча, кажу да је то остало иза аустријске војске у првом рату, ваљда дио од некаква наоружања.
Сунце већ оборило, само што није на Рашку Гору сјело, а Гоји као и увијек падају на ум неке мисли које би ријетко коме другом.
-Бога ти Илија, кад ја једном најзад умрем, ослободим ово село и комшилук тегобе и муке у виду свог присуства и пођем пут оног свијета, да ли чамцем или оним Јовановим мердевинама, свеједно, какав би ми ти говор држо на опијелу које ћеш надам се служити!?
Илија потегну ракије, накашља се, устаде, прекрсти се и поче:

-Када би ваше нарицање и сузе за покојником, другови и другарице, било одраз покајања, ја бих био најсретнији!
Но знам вас, а и добро памтим! Куртоазија и популизам је најгори облик лицемјерства!
Већина присутних овдје сте фарисеји који сте дошли само да би били виђени и поред тога да се увјерите да овај у сандуку заиста више није жив!
Све што сте рекли на њега до часа његове смрти, рекли сте из чисте зависти! Но откуд завист у вашим душама? Нисте могли да будете као он, а нисте имали чиме да га уцијените да постане као ви!
Чудно је да над одром свога пријатеља један монах назива присутне друговима и другарицама, ко какав комуниста сличан вама! Но браћом и сестрама вас не бих назвао ни у лудилу! Ни пријатељима такође јер сте свачији другови – ничији пријатељи!
Свога брата сахрањујем, поред мене стоји Мула Хасан, свештеник друге и другачије религије, такође мој брат и пријатељ, ту смо из чисте љубави и наше молитве узносимо Творцу да у своје наручје прими нашег вољеног брата Гојка. А ви? Шта ћете ту другови? Жалите што сутра нећете имати тему? Надам се да ће и ваша завист бити овдје сахрањена са Гојом! Амин!
-Вала им метну до балчака! Јави се Хасан.
-Ђе ћеш јадан не био тако Даринку срамотит пред свијетом на Гојиној сахрани? Ја додуше нећу држат говор, а то и Гоја зна, јер и ако заиста будем жив тада и стајао уза те, ја ћу бит пјан, што од туге, што зато што ће Гојин подрум најзад остат без страже, а пјана глава не носи барјака! Додаде па поче да се смије.
-Само ти Илија удри по биједи, колико ме је Гојко срамотио, не мореш ти за девет живота! Добаци Даринка у пролазу, носећи канту млијека из појате.
-Јес вала, поред оваке жене и пријатеља душмани ми и не требају! Насмија се Гоја и доли ракију.