Нећу ноћас доћи кући, успавај ђецу и не брини!

Имао сам удес у Невесињу, удесио сам се домаћом лозом у Моме у кафани!

Знам, рећи ћеш „Није у Моме него у Мома“ јер то је једина језичка недоумица која се као тема за расправу може наметнути између Мостарца и Невесињке.

Којег црног Мостарца и Невесињке, ако ћемо право, дуже сам живио у Невесињу нег ти, но ајде, опростићу ти.

Сретох ноћас људе, садвим случајно, а ти знаш колико волим људе. Био сам пошао кући, стадох да купим цигаре у Томе на трафици, знам, знам, није Томе него Тома, све ти вјерујем! Наиђоше људи, спопадоше ме да се кава пије, а знаш колико ме је тешко наћерат у кафану! И ето, свака кава се заврши ракијом, ако уопште започне са кавом. Сад сам ти пјан, знам да бринеш, зато ти и пишем. Мезили смо домаћи торотан и невесињски пршут, кажу да је то добро против урока, но ипак смо се урокали! Не треба насједати на народна сујевјерја!

Није лако живјети са три дјечака, двојицом које си родила и трећим за ког си се удала, мука је то. Него ђе сам оно стао? Да, стао сам у Грепку јер не могу даље, а ни ти се не би сложила да је у реду возити пјан. Ето, знам да ћеш се сложити да нисам требао овако да се пресложим, али и са осталим.

Буди ми добра, љуби те твој пјано.