Таман посла

Књигу за свијетла

Чим је очуо пијетла

У свијетлој књизи свјетлом написа

„Свијетло дођи да ми косиш жито“

Свјетло одговори истом књигом са друге стране

На вјетар је метну и у њој написа

„Таман посла да свјетло укоси жито,

То нит сам видио ни чит’о

Нит ме ко до сад пит’о

Нисам ни поманит’о!

Шаљем ти књигу по вјетру,

а вјетар ће кадар бити жито укосити

И оставити укосо да стоји,

За то се не боји

Урадиће то да ваља

Ако ишта умије то је жито да ваља,

а киша умије лијепо да га умије!“