-Бога ти Гоја што ти мене зовеш кумом, а нити су нам фамилије кумовске нити смо нас двојица један другом кумовали? Упита Мула Хасан након много година Гојиних „кумања“.
-Нисмо ја и ти, али су нам народи, или не знам како би другачије реко, исти смо народ, да кажем феле су нам кумовске!
-Какве болан феле? Мислиш ли на муслимане и православне?
-Мислим, али баш на нас ође, на Србе и Муслимане!
-Па како кумовске феле?
-У обе феле сваки нови живот се украси и кумством! Крсти се дијете, рађа се христијан – кумство, сунети се – кумство, вјенчава се, дакле почиње брачни живот – кумство…
-Па како онда ово?
-Толико смо ђеце једни другима кроз вијекове увели у нови живот мој Хасане, на жалост онај загробни да не можемо ништа бити до кумови! Мада ја се не бих љутио, а и сам то знаш да си ми ти и на неки љепши начин кум јер да га измишљам измислио би га да буде налик на тебе или на Илију!
Заврши Гоја своју тужну, но и болно тачну причу о жалосном кумству двије, па и више фела овдје код нас, а сунце настави према Планиници ко да ништа било није, врапци не прекинуше цвркут као ни чактари на звонарима који су пред стадима ишли из стране трчећи ка привиду сигурности свог тора. Никога до Хасана не дотиче ова истина која би требала васељену да устави.

21. вијек, Хришћани чекају други Христов долазак, Јевреји чекају први, стрпљиви су, Муслимани не чекају ништа, Будисти медитирају, не интересује их то.

Христос је цијело вријеме био ту, али ријетки га препознају, јер Христос је међу нама – јесте и биће!

Исус Незарећанин најзад одлучује да се прикаже народима и видјевши да је највисочија гора за бесједу и тржница за проповијед у данашње вријеме уствари интернет, он се пројављује са својим апостолима на твитеру, илити иксу и пише свој трви твит:

„Хајдете за мном и начинићу вас ловцима људи!“

Дуго времена нико није ни примјетио типа са дванаест пратилаца ни његов твит док најзад неки утицајни твитераш случајно не набаса на његов профил, квотова га и написа „Овај лудак хоће да убија!“ Читав интернет плану, сви почеше да пљују по њему, чак и феминисткиње зарежаше јер како мисли ловити људе, зашто не и жене оне су, јелте равноправне.

Неке боркиње за људска права упиташе мисли ли ту и на трансродне мушкарце јер ако мисли имаће проблема с њима.

Удружења за заштиту животиња не нађоше да постоји ишта спорно јер људи су свакако говна која треба побити, само је битно да нека животиња не пати. С друге стране вегани не нађоше ништа спорно осим ако неће јести људе које лови.

Једна утицајна твитераљка која редовно избацује сисе написа „Бедниче са 12 пратилаца, ти ћеш некоме претити!?“

Круг двојке стандардно осуди ту нечовјечну и надасве клерофашистичку изјаву и додадоше још на то као што смо од њих већ и навикли.

Информативна служба једне помјесне цркве издаде кратко саопштење како тај профил нема везе са црквом и нема благослов да ишта пише.

Забринути за душе својих пратилаца свештеници инфлуенсери снимише по прилог о типу који је умислио да је син божји и оштро га осудише.

Римски понтификат се огласи и позва на разговор новог сензационалног твитераша, а Исус то одби правдајући се да у Риму никада није био и да га и даље не привлачи.

Но Исус не могаше да мирује, ни прва бура се није смирила, а он испод неког твита гдје непокретни човјек са бројаницама и крстићима окаченим по себи тражи новчану помоћ написа: „Узми одар свој и ходи!“ Наљути се онај непокретни, опсова га и написа свакојаке рђаве ријечи типу који му само сједа на муку, он је ту дошао да узме неки динар да преживи, а излијечити се свакако не може јер су сви доктори тако рекли.

Христу досади твитер па одлучи да искуша срећу на фејзбуку но тамо Јуда метну срце испод његове објаве о лову на људе па Исусу упаде полиција на врата, одведоше га пред судију који не нађе ништа спорно, али порота га осуди на смрт вјешањем.

-Али већ су ме разапели на твитеру!

Изјави Исус и пристаде на смртну казну јер је већ био навикао.

И тако, вријеме пролази, технологије се мијењају, али човјек и човјечанство остају исти.

Ма колико да си Ти Бог и ма колико пута да нам дођеш, ми ћемо те разапети јер једноставно ме умијемо другачије. Ми смо људи, круна творевине која је давно престала бити лице и подобије твоје.