Човјек се некако веже и сроди са мјестом, људима, природом и околностима у којима се налази.
Док сам стасавао у свијетлости окупаној Херцеговини, међу сиромашним, но стаситим, поштеним, виспреним, гордим и поносним народом, гдје је сваки други човјек Сократ, а онај поред њега Његош, у оном кршу, у оним пољима, у зеленим гајевима.
Био сам попут дивље мачке, не причам о Рису или некој мачки са страних образовних програма, о оној нашој зборим, гипкој и окретној, невидљивој, али присутној, грабљивцу који не упада у туђи кокошињац, но ипак се добро храни у својој „башти“.
Био и попут поскока, брзог и отровног, али поштеног, смртоносне свјетлуцаве и кобне жице која те не дира ако је заобиђеш.
Онда сам мало поодрастао и постао као вук, опет не неки страни, него онај наш, домаћи Курјак, по мало опасан и љут, но ипак задовољан са оно мало што нагребе, Курјак који никада не удара на човјека, мистичан и непредвидив, мудрији од било које звијери.
Онда одох негдје далеко, почех да се утапам у неке друге околине, природе и стања, био сам свашта нешто, у мени се по некад пробуди и курјак и мачак, па и поскок, но неким благим и сјетним сјајем. Искрено, у задње вријеме више преовладава голуб којега сматрају символом мира, међутим по мени он је најмање то.
Више је символ Просјака, нека Цигањска сорта, шепури се, са оно мало перја и костију, не би ли му ко бацио комадић ‘љеба или штогод друго, кукумавчи по прозорима и трговима, успут враћа изметом по тим истим својим ктиторима, тек да покаже своју незахвалну и превртљиву нарав. Зову га и летећим пацовом, пошто успјешно преноси све познате болести. Превазиђени и временом погажени поштар на бироу рада. Познат по томе што га сва прикупљена „храброст“ напусти у тренутку кад неко пљесне длановима…
Недостаје ми јастреб да пропара небеса и натјера кокоши у бус, орлушина која је знала понијети и омање штене или ја’ње, недостаје ми чак и јазавац из Јованова ‘шеничишта и лисица што би се завила негдје испод Некудине, па ударила из правца Каминића чардака.
Све ми то фали, само ми је нас голубова доста и превише, голубови моји!
