Име мога племена у старом језику мог народа означава идол Световида, не чуди се дакле што памтим своје претке и њихова вјеровања и ако сам Хришћанин. Тај идол је био дрвени као и све наше прије хришћанства, но увјек се кажу у нашим крајевима постављао на камен у планини, не чуди се што сам тврдоглав, непоколебљив и срастао са овим кршем!

ИИме мога племена је име два села и једног језера којим је потопљено треће истоимено село, сва три села су га славили као заштитника и у свима је некада постојао идол Световида.
Тим именом се зове један од врхова Вележи и не мораш питати зашто тако волим њене стијене и змајеве скривене по тијелу окамењеног Велеса!

Моје племе је сачувало своје име још од времена док смо имали своју земљу, своју власт и своје богове, оно никада није мијењано и моја браћа постоје од Јадрана до Кијева. Моје племе је велико. Ми смо дјеца Световида, они који су били прије свега за шта знате. Видимо се на Видуши, озиремо се на Озрену, зрцамо се у зрцалу, озиремо се и под Озринићима умивајући Вид очињи бистром водом као зрцало из Видовог потока. Гдје год се окренеш наћи ћеш некога од Видових чеда које је оставио да бдијемо на Јаву над вама који не видите нас који слависмо Видовдан прије Видовдана.

Да, Видовдан је постојао прије Видовдана, но то нам не смета да се и данас сјећамо и славимо Видовдан те на том коријену растемо, јачамо, зријемо и умиремо, смрћу остављајући сјеме за будуће изданке шуме чеда Видових.

Соломон премудри! Како то моћно звучи, а?
Замисли човјека који разговара са Богом! Није он једини, разговарали су многи попут Адама, Илије, Јеремије, Језекиља, Авраама, Ноја, Јова, Лота, Мојсија…
Него Соломон ми данас нешто не да мира!

Иначе можда бисмо и ми данас причали са Богом као и људи тих давних времена да нисмо постали маловјерни, Бога схватамо као неку тамо непознату силу, више измишљену и имагинарну него живу особу која живи међу нама, а не тамо неђе…

Соломон је био нека заслужна људина, те му се Бог јави и каже му „Ајде људино бирај шта ћеш да ти дам, шта гођ заиштеш имам ја то, не брини, ја сам Бог, нема разлога за скромност!“ Соломон мало размисли и рече „Нећу ти ништа него мудрост, ништа ми друго не треба“

Бог шта ће, обећао је, а какав би он иначе Бог био да не одржава обећања?! Даде му мудрости нештедимице, даде да буде довољно, да никако не може прифалити, ма даде му да прељева!

Соломон послије тога својом мудрошћу стече шаторе, коње, камиле, козе, постаде цар са хиљаду жена и имаде свакојака богатства која неко може стећи на овоме свијету. То никако није крај приче, не може бити!

Мене гризе нешто друго! Ако Соломон није било мудар како му је на ум пало да тако мудро затражи баш мудрост? Који би човјек просјечне интелигенције тражио мудрост поред толико вриједних ствари које су Богу доступне? Ако је био мудар шта ће му онда мудрост кад је већ има?

И ако је најзад већ био мудар шта ће му хиљаду жена, ваљда је толико мудар да зна да то доноси само проблеме? А опет ако имаш хиљаду жена мудрост ти је пријеко потребна! Потребна је нама који муку мучимо с једном, а не њему са хиљаду кукавче небили!

Не знам како су њега у то вријеме називали, али данас би сигурно носио титулу „Контроверзни државник“! Збуњује ме премудрост премудрог Соломона…