Неђе за вријеме старе Југославије у ова доба године дошли филанци, а Јозо директ у нас у кућу, сјео поред огњишта на штокрлу и почео да пјева „Славу славе три брата Бована,
Славу славе Светога Јована,
Закопали три ламе дувана
Да прославе Светога Јована“
А онда се окрену па вели покојном Лазару, ћаћином стрицу:
-Ђе си дуван закопо Лазаре? А Лазар, стари ајдук, га погледа испод ока, отпуну дим па вели:
-Ако знаш за њега онда знаш и ђе сам га закопо, па нађи!
Ови се заровили ко крмци, пребрали кућу, избу, појату, јањило, подворницу, а дувана ниђе!

Неђе пред вече кад су видили да неће наћ, а страшиво се и вратит у чаршију јер у нас мрак умије бити гладан ко вук, па чоека поједе, ни за опанке му се не сазна, одоше филанци празних тораба пут Коњица.
Кад су отишли дође покојни Владо, таман један од те браће што ће славити свеца заштитника из Јозине пјесме па вели:
-Нађе ли што?
-Да је умио зачепркат испод те штокрле што је сједио на њој можда би и нашо! Одговори Лазар и пружи брату кутију жутог херцеговачког равњака из Бијелог Поља, чакмак, труд и кремен, па вели: -Опробај де је ли чему!?