Кад те ђед у трећој години сједне у крило и учи те да рукујеш сабљом и ливором, а у четвртој гуслама, гусле се уче послије сабље јер њима можеш човјека више нагрдити но сабљом!
Кад вука голорук ћераш између оваца ко сеоску мачку већ у шестој години. Босом петом удараш шаргана у врх главе, само зато што си ти њега први видио.
Кад си висок метар и деведесет и криво ти што си међу нижима у селу. Кад мораш бити алпиниста да одеш у комшије на каву.
Кад те сахране и кажу „лака му црна земља“, а на теби гомила шљунка…
Е тада можеш да кажеш да си Херцеговац!
Спарта је вртић за овај комад земље с небом измијешане, зато одвајамо!
У нас се и ђевојка проси питањем „Мислиш ли се копат у наше гробље!?“ јер се не узимамо само до смрти, него до васкрсења и вјечности!
Иначе Херцеговци су људи који поносно носе главу у којој је много мудрости и памћење од најмање седам вијекова, све док не дође потреба да је за истину и на пањ метну!
Херцеговац Хришћанин има шест рука, једном се крсти, другом држи бардак којим наздравља, а здравица је ништа друго до молитва.
Трећом држи гудало, а четвртом гусле, док се пјесмом сјећа славе предака, а потомке учи томе идеалу.
Пета му је рука наслоњена на држак од сабље.
Шеста је лијева и држи је низа се, не дај Боже случаја да је устреба подигнути!
Не виде се него двије, јер их крије ко шарган ноге!