Уснио сам туго,

Дубоко ти око,

Насмијано лице.

 

У сну видјех твоју

Превеселу душу,

Како хита горе,

У оне висине.

 

Није било бриге,

Ни жалости сиве,

Ни терета каквог,

Теби на плећима.

 

Ал’ бијаше среће,

Пјеваху небеса,

Славише анђели,

Са прецима твојим.

 

Ставише ти вијенце

Од рајскога цвијећа,

Узеше те собом,

Сад те с њима бројим.