Поспана улица увијена у дроњке мећаве,
мирис кестења
и иње што копни на старом капуту.

Мршави пас заборављен од судбине,
блиједо гледа пролазнике не схватајући њихову сврху.

Чак и фењер на рђавом стубу,
опрезно полаже зраке свијетла на китину повијене липе што чека буђење.

А ја сам запео у своме прољећу,
с мирисом шипка што цвати

и мрком браздом за ралом.