Неко је љету потегао дизгин
а канџијом натјерао бијелу кобилетину у галоп.
Лишће је пожутило од бијеса,
Но ипак је немоћно да учини било шта.
Јесен се нашла у необрану грожђу,
Но мора да траје,
све док је она бијела кобилетина не обрсти.