Бану једном, ко и обично, изненада, што би данас рекли ненајављен, ко да се у оно вријеме и могао некако најавити, низ уску улицу наткривену ћелавим кошћелама без иједног листа, калуђер Илија. Као што му некако и приличи јер смо већ тако и навикли, дође јашући на вранцу Мичигену пред Гојину капију. Гојка затече у винограду на подворници ђе орезује посљедњи ред лозе. поздравише се и изљубише, а Гојко га оправи у кућу и поручи Даринки да уреже мезу, метне каву и ракију, а он ће брзо, само му је још пешес чокота остало.

Није се мешчини Илија ни огријао кад ето ти Гојка

– Добро ми дошо!

-Боље вас нашо мој поштени брате!

-Окле друмиш?

-Ишао мало до Жита па ћу преко планине за Невесиње!

-Ја те послах прије мене у кућу, остало ми било нешто мало да завршим па рекох „Што мореш данас не остављај за сутра!“

-Добра је то пословица само није увијек тачна ни употребљива, добро, што се лозе тиче можда и јесте, свети Трифун јуче био, вријеме јој је!

-Како бола није вазда тачна?

-Једном прије неколико година код нас у манастиру велики празник, пуна авлија свијета и још пристиже, чини ми се и улица докле очи могу сагледати пуна, ријека народа! Мијењало се код кивота четири свештеника не би ли постигли свима који ишту молитву прочитати и примит сваку душу да приступи свецу. Негдје послије вечерње дође мени на врата један сабрат, покуца, ја рекох „Амин“, јер ми монаси стално вртимо бројаницу и молимо Христову молитву па на његово тихо, умно, „Господе Исусе Христе сине и Логосе божји помилуј ме грешног“ ја учествујем и стављам печат у виду „Амин“ или у преводу „Нека буде тако“. Видим и поред празничне радости он покисо, нешто га мучи!

-Која тебе мука доведе?

-Оче огријеших се данас па велим да попричамо, па да се исповиједим можда?

-Хајде да прво попричамо, да видимо која је мука, па онда ако видимо да треба може и епитрахиљ!

– Уђе данас група жена код кивота, приступише, а знаш и сам каква је навала била. Ја им прочитах молитву и отпустих их, а она једна на самим вратима, таман ко да се тек онда сјети вели:

-Може ли оче једна молитва за мога сина?

-Сад не може! што не рече прије, народ оволики чека!?

-Он болује од рака, Славко му је име! рече она излазећи, а мене ко да гром погоди. Цио дан се ево молим за здравље Славково и чини ми се до вијека ћу овако!

-Диван ли је Господ који се брине за своју дјецу! Узвикнух ја радостан, а брат остаде збуњен. Да си прочитао молитву кад је мајка била ту прочитао би је само тада и поред мноштва других заборавио на Славка, овако ћемо се још дуго сви у манастиру тебе ради, а божјим промислом и вољом у молитвама сјећати Славка којег је Господ вјерујем одлучио исцијелити нашим молитвама! Оди овамо!

Стадосмо пред упаљено кандило под иконом нашег свеца и почесмо радосно углас, више пјевајући него говорећи:

-Боже силни и милостиви који све уређујеш за спасење рода нашега, смирено те молимо погледај на усрдну молбу нашу и милостиво посјети слугу твога Славка који призива име Христа Твога. И отпусти му и опрости све гријехе вољне и невољне, којима доброту твоју ожалости; сваку тјелесну болест његову исцијели… И Тако, ево већ пар година ми се молимо за Славково здравље, он нам је некако постао приоритет и први, како на проскомидији тако и у свакој другој молитви.

-Ја! јави се Гојко ко из сна пробуђен. Испаде да је урађено данас било би само за данас, ко да сутра неће ни бит! мудар си ти Ико, мудар! Де потегни те ракије, јеси калуђер, али није ни теби згорег по некад покоју потегнут! У здравље Славку и свима који лијека у Бога ишту!

Потегнуше по гутљај ракије и загледаше се оба неђе пут чађаве петролејке, ко да ће им она можда рећи шта се са Славком збило и је ли Господ примио њихове молитве, па и ову Гојкову здравицу за његово здравље.

Пламен у огњишту заигра, а Даринки, наоко споредној улози, у ствари тврдом темељу на којој стоји овај дом и читав Гојков живот, оте се дуг уздах.

-Да је тај калуђер био срклет ко мој Гојко вратио би ту несретницу да и то опосли! Додаде послије уздаха па се сво троје почеше смијати.