Кад дођох у Војводину први пут сам чуо питање „чеговић си?“ Нисам се раније пуно дружио са Црногорцима, једноставно нисам имао прилику, а град гдје сам доселио био је пун Црногораца као живих успомена на осму офанзиву.

Мени је баш занимљиво колико ту сваки народ или макар дио народа чува успомену на своје географско поријекло.

Русини причају русински, Украјинци украјински, Мађари мађарски… а Црногорци који су већ трећа генерација у Војводини причају као да су сад из Цуца дошли.

Сви поред језика чувају и обичаје, културу, ношњу. Просто задивљујуће.

Оно „чеговић си?“ ми је постављано свакодневно, ваљда кад чују мој херцеговачки нагласак помисле да сам Никшићанин или Пљевљак због сличности у изговору. Како било, Црногорци су ме ту прихватили као једнога од њих и стварно су ме поштовали као какву својту или фамилију.

Глигор је на рођењу добио име Игор, али баба, стара Црногорка није могла да прихвати да то име уопште постоји па га је звала Глигор, јер је на то навикла међу својим народом, па смо и ми то од бабе прихватили.

Кад би Глиша ушао у кафану с врата би загаламио „Ди сте јајаре!?“ Он је одступао од очувања језика и причао „мештанским“ или што би ми рекли „лалињским“ нагласком. Истина, није ни изгледао као потомак Црногораца, омален, са наочарама, проћелав и без предњих зуба, али ходајући смисао за хумор, комедија од човјека.

Једном га питам:

-Мајке ти што нас зовеш јајарама?

-Терај се у курац, та ви јесте јајаре!

-Што брате, како?

-Имаш јаја?

-Имам!

-Ја сам имо два до деведес прве, остаде ми једно у Вуковару, а друго ми пој’о рак после!

човјече, ја гледам лика, он се с тим зеза, оно као „шта сад, изгубио, немам, добро је то…“

Он је ветеринарски техничар који је због струке, ’91. кад је отишао на редовно служење војног рока добио вес санитет, пред сам крај војног рока рањен по стомаку и ето по мушкости, демобилисан као инвалид. Срећом послије рата је добио двије кћерке док је још могао.

У то вријеме ја сам носио огромну браду, а као и код већине мушкараца у мојој породици брада ми је риђа, код жена не знам које је боје, оне је не пуштају.

Елем једном улазим у кафану кад тамо Глиша, Моцо и још пар њих, ја рекох „Помаже Бог људи!“ Сви веле „Бог ти помога’!“ А Глиша се дере „Ево га онај што скида гаће преко главе!“

Дуго се нисам чуо с њим, имао је опет неких проблема са здрављем, јутрос га се сјетих у окренух број кад оно „Број који сте бирали није у функцији“ ко зна, можда је отпутовао негдје горе и поново постао јајара…