На постељи ноћи,

од тихога сна,

Под небом без звијезда,

Које само што проплакало није.

Усних те лијепу и милу,

Склупчану ко лане,

Меку као свилу.

Мирисну ко мостарске баште,

Чаробнију од маште.

Сненију од ноћи,

Ведрију од љетног јутра.

Пренух се и видјех

Гдје спаваш крај мене,

И на твојој трепавици мој почива свијет.