Преживање Неђељно

porodica-123Драги моји!

Пишем вам ово писмо са почетка 21. вијека,  из чудног времена, времена у којем је на пречац милиционер постао полицајац, другови се погосподили, педери постали геј, а Цигани Роми, па чак и Египћани.

Ни  продавачица у пиљари више није то што је била него постала некакав мрчени дајзер.

Напокон смо отклонили све фобије, осим нормалофобије, почели смо да поштујемо мањинске групе, а пошто сам у овом тренутку у држави Црној Гори, у бившој СФРЈ, на Балканском полуострву, овдје су преброђене основне препреке које су нас одвајале од Јевропе и остатка културног и еманципованог (ма шта то значило) свијета.

Те препреке које су овај народ бацале уназад вијековима су били образ, поштење, чојство, јунаштво и оно мало вјере у Господа Бога.

Ја сам вам обична шоферина, образован мало, тачно толико колико образа имам, но ето, макар сам писмен, па по нешто знам  и на папир метнут.

Доста сарказма!

Ово писмо је написано ћирилицом, то је ваљда Српско писмо, или смо га макар добили при распаду заједничке државе Јужних Словена,кад је свако себи узео по нешто од језика и као сад сви имамо по језик.

Дакле то писмо припада српском језику, који се као и писмо полако гаси.

Него то и није баш тема, можда дјелимично.

Данас, док покушавам да доставим млијеко у радње, иако је недјеља иако остали још спавају, народ мора хљеба да једе, а уз хљеб му најбоље иде млијеко, мада је Божићни пост, али хајде да не намћоришем.

Дакле док покушавам да доведем млијеко до витрина по центру Подгорице, у свакој прилазној улици је паркирана полиција, не може се прићи, зашто? Зато што су горе поменути педери, сада ЛГБТ популација, одлучили да шетају градом, праве вели параду поноса, коме је то понос далеко му кућа.

Обичан, поштени народ главног града данас не мора да једе и пије, нити било шта од основних животних намирница може да дође до полица у центру, али то што Јевропа промовише мора да се проведе.

Содома и Гомора!  Је ли неко још увијек зна да човјек није створен  због секса, него то интимно општење између МУШКАРЦА И ЖЕНЕ постоји да би човјек опстао, да не изумремо као врста?

Зна ли неко да је до прије не тако дугог времена било срамота и причати о таквим стварима, а не још промовисати неприродне и накарадне болести?

Питам се како и чиме се одупријети утицају те и таквих болештина данашњице, како одгојити дјецу и извести их на прави пут?
Под Правим путем подразумијевам оно што је тај термин одувијек значио, право је надам се још увијек право, а криво је ваљда оно што није баш исправно него је ипак мало извитоперено.

 

Забринуто ваш
МДБ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.